Korisnički priručnik za upotrebu CQP-a kroz veb-interfejs

A. Alfabet korpusa

1. nedoslednost u kodiranju (npr. Džordž se javlja i kao Dyordy i kao Dzxordzx);
2. grafemskih dvosmislica (npr. kod rimskih brojeva - CX je i 110 i Ć).

B. Meta-simboli za opis regularnih izraza

B.1 Tačka

B.2 Klase

1. [a-z] koja poredi bilo koje malo slovo latinske abecede između slova a i z;
2. [A-Z] koja poredi bilo koje veliko slovo latinske abecede između slova A i Z;
3. [A-Za-z] koja poredi bilo koje alfabetsko slovo latinske abecede;
4. [0-9] koja poredi bilo koju cifru dekadnog brojnog sistema između cifara 0 i 9;

B.3 Operatori

Operator disjunkcije (ILI) - vertikalna crta |

omogućava pretragu nekog konačnog (obično manjeg) broja niski. Na primer, (on|ona) poredi niske on ili ona. (Primer)

Klinijeva zvezdica *

odgovara ponavljanju 0 ili više karaktera niske na koju je primenjen. Na primer, u zapisu uzvika au, broj pojavljivanja slova u nije ograničen: au, auu, auuu, itd. Obrazac koji poredi sve ovakve niske je auu* gde podniska uu* znači da se slovo u pojavilo prvo jednom (prvo (u), a zatim bilo koliko puta (u*). (Primer)

Plus-operator +

odgovara ponavljanju bar jednog karaktera u niski na koju je primenjen. Na primer, u zapisu uzvika au, broj pojavljivanja slova u nije ograničen: au, auu, auuu, ali se slovo u mora pojaviti bar jednom. Obrazac koji poredi ovakve niske je au+ gde podniska u+ znači da se slovo u mora pojaviti bar jednom. Plus-operator primenjen na nisku X: X+ je skraćeni zapis za niske opisane Klinijevom zvezdicom, tj. XX*. (Primer)

Operator grupisanja (   )

omogućava faktorizaciju niski kojima je iskazan upit. Na primer, ako se upitom žele opisati oblici flektivne paradigme imenice deca: deca, dece, deci, decu, deco, decom, onda je jedan način postavljanja ovog upita:
deca|dece|deci|decu|deco|decom
Izvlačeći zajednički faktor dec, ovaj upit se formuliše na ekvivalentan način operatorom grupisanja kao: dec(a|e|i|u|o|om)
(Primer)

Operator izostavljanja ?

primenjen na izraz koji mu prethodi znači da se taj izraz pojavio ili jednom ili nijednom. Na primer, upit ona? poredi niske on (a se pojavilo 0 puta) i ona (a se pojavilo jednom) (Primer). Upit on.? poredi niske on i sve niske od tri karaktera koje počinju "(formalnim) prefiksom" on.
(Primer)

C. Složeniji primeri

Kombinacijom karakterskih klasa i operatora mogu se postaviti složeni upiti. Evo nekoliko primera:

1. Posmatrajmo uzvike uh, uf, uuuhhh, uuf, itd. U njima se karakter u javlja bar jednom, kao i karakteri h i f. Moguće oblike ovih uzvika u tekstu možemo opisati sledećim regularnim izrazom u+(h|f)+. Uzgredni efekat je prepoznavanje niske UHF koja takođe poredi obrazac.
   (Primer)
2. Imenica devojka može biti zapisana i kao djevojka, dxevojka i čak divojka. Oblik dativa je devojki ili devojci, a oblik genitiva množine devojaka ili devojki. Opisane grafemske varijacije, kao i alternacije osnove se mogu opisati jednim regularnim izrazom d(j|x)?(e|i)voja?(k|c)[a-z]+. Ovaj regularni izraz samo aproksimira oblike flektivne paradigme imenice devojka, jer poredi i neželjene oblike kao devojacyki ili devojcyica.
   (Primer)
3. Regularni izraz koji aproksimira pojavljivanja morfeme glav je dat sa izrazom [a-z]*glav[a-z]* (Primer). Slično, regularni izraz [a-z]*[aeiou][aeiou][a-z]* poredi sve niske koje sadrže dva uzastopna vokala, (Primer).

.

D. Nesusedni oblici

Regularnim izrazima se mogu opisati i kombinacije više reči. Izraz [] poredi bilo koju reč u korpusu, a Klinijeva zvezdica primenjena na ovaj izraz, tj. []* poredi 0 ili više uzastopnih reči. Koristeći ovaj izraz, moguće je formulisati upit oblika:
docxi []* na
koji poredi sva pojavljivanja infinitiva docxi za kojim, na nekom rastojanju, sledi predlog na. Ograničavanje rastojanja se zadaje na sledeči način:
docxi []{0,n} na
gde n u vitičastim zagradama označava rastojanje u broju reči. Tako, upit:
docxi []{0,5} na
podrazumeva da će se između docxi i na nalaziti najviše pet reči.
(Primer)

E. Strukturne etikete. Pozicioni atributi

F. Polja za definisanje upita i administracija

1. U polje Regularni izraz koji se traži unosi se regulrani izraz koji definiše upit.
2. U polju Korpus koji se pretražuje bira se, preko padajućeg menija, korpus nad kojim će se vršiti pretraga.
3. Klikom na polje razlikuju se velika i mala slova uključuje se opcija kojom se velika slova razlikuju od malih.
4. Polje sortiranje dopušta izbor između dve mogućnosti: da se prilikom sortiranja konkordanci prema desnom kontekstu vodi računa o interpunkcijskim znacima ili ne.
5. Polje maksimalan broj rezultata omogućava da se podesi broj pojavljivanja niski. Predefinisana vrednost je 100. Postavljanjem ove vrednosti na 0 dobijaju se svi primeri koji odgovaraju upitu
6. Polje kontekst rezultata omogućava da se podesi širina konteksta u konkordancama.

---

7. Klik na broj pored reda sa konkordancama daje širi kontekst (prethodni i sledeći red iz teksta).
8. Klik na nisku u konkordancama uokvirenu uglastim zagradama generiše nove konkordance koje se sastoje samo od niske na koju se "kliknulo".
9. Polja Konfiguracija i Administracija dopuštaju podešavanje korisničkih parametara (promena lozinke, sličice, e-mail adrese, URL-a, itd).
10. Polje Statistika prikazuje veličinu dostupnih korpusa prema konvenciji brojanja reči u sistemu INTEX.
11. Polje Izlogujte se se bira kada je završena sesija (rad) nad korpusom.

G. Literatura